Савети за младе

ВЕБ ПОРТАЛ ЗА СРЕДЊОШКОЛЦЕ

Портал МИНГЛ је покренут са идејом да повеже средњошколце из целе Србије и помогне им у учењу, избору факултета и каријере, у борби са одрастањем, у питањима омладинског активизма.
Овај сајт (www.mingl.org)  је изузетно осмишљен, тако да покрива све области које младе занимају. МИНГЛ преноси информације о актуелним програмима за средњошколце и о конкурсима на којима они могу учествовати.
Ту су рубрике КАРИЈЕРА, ОСВРТ, МАТЕМАТИКА, Е-ОБРАЗОВАЊЕ, САВЕТОВАЛИШТЕ, које уређују стручњаци и младима нуде нове могућности да се лично и професионално развијају.
За све средњошколце који имају приступ интернету МИНГЛ је право место, на коме сигурно могу наћи оно што их интересује, оставити своја размишљања, поставити питања и дружити се са вршњацима.

МАЛА ШКОЛА НОВИНАРСТВА

Центар за проучавање информационих технологија БОШ-а покренуо је Малу онлајн школу новинарства, као део веб портала за средњошколце. Школу похађа 24 члана онлајн средњошколске редакције (један од чланова је Богдан Белчевић, ученик 3. године Угоститељско-туристичке школе у Чајетини), који ће своје текстове касније објављивати на порталу МИНГЛ. Обуку води Александар Митић, дописник Тањуга из Брисела.

Циљ ове школе је да полазнике припреми за будући рад у онлајн редакцији, упозна их са основама новинарства и помогне им да усаврше свој таленат за писање и истраживање. Поред тога, ова школа има за циљ да приближи средњошколцима свет информационих технологија, упозна их са новим трендовима у развоју медија и обучи их како да се снађу у претраживању информација и  комуникацији путем интернета.

Обука ће трајати 6 недеља, током којих ће полазници читати наставне материјале, израђивати задатке, учествовати на форуму и чети и написати завршни задатак, као први текст који ће бити објављен на МИНГЛ-у.
Након обуке, редакција ће почети са радом и чланови ће редовно, сваког месеца писати по неколико чланова за портал, а бавиће се свим темама које су важне и занимљиве за средњошколце, из домена културе, науке, спорта, забаве и политике.
 

НЕРВОЗА ИЛИ АНКСИОЗНОСТ ПРЕД ИСПИТ ИЛИ ОДГОВАРАЊЕ

Анксиозност, ако се посматра њена психолошка страна, представља осећај који се најближе може описати као стрепња, тескоба и узнемиреност. Сигурно сте имали оваква искуства, „лептире у стомаку“, пред или током полагања неких важних испита (пријемни,возачки...) и школских писмених и усмених провера знања. Сасвим је нормално да осећате узнемиреност у овим ситуацијама. Она вам помаже да будете ментално и физички активни, повишеног енергетског тонуса, што све уме да има повољан ефекат по ваше резултате. Заправо, иако ученици често криве анксиозност за лоше оцене на писменим проверама знања, то је пре последица недовољне припремљености. Када, међутим, узнемиреност прерасте у физичке, емоционалне и когнитивне тешкоће које редовно имају значајне негативне ефекте на постигнућа, то је знак да постоји проблем који се некако мора решавати.

Овде ћемо се задржати на симптомима који се јављају током писмених тестова (ситуациона анксиозност), мада се многи од њих јављају у сличном облику и у данима и сатима пред саму проверу знања (анксиозност очекивања).
Најчесшћи симптом је „ментална блокада“, када вам ништа не улази у, нити излази из мозга. Не можете  да се сконцетришете и све вам одвлачи пажњу. Никако да ваљано организујете своје мисли. Не можете да се сетите ствари за које сте сигурни да их знате, а сетите их се чим се час заврши. Забринути сте да ћете лоше проћи и да ће сви урадити боље од вас. Речи вам изгледају као да су без смисла, читате изнова и изнова питања како бисте их разумели, али стојите у месту. Неретко се развија и паника, било због тога што не знате одговоре на питања, било због тога што имате утисак да вам врем цури и да нећете стићи да урадите читав тест.

Узнемирени сте, нервозни, сумњате у своје способности. Ту су и неки физиолошки симптоми: мишићи су вам напети, хвата вас мучнина у стомаку, пулс вам је убрзан, уста су вам сува, имате тешкоће са дисањем, зноје вам се дланови.
Шансе да се ово догоди су веће уколико вам се то већ и раније дешавало. Да бисте то предупредили, најпре треба да се потрудите да градиво што боље припремите, тако да можете да покажете знање и у стањима великог стреса.
У данима пре писменог задатка можете да урадите још неколико трикова који ће вам можда помоћи да смањите анксиозност:

- Разговарајте о садржају и форми теста са наставником и другим ученицима
- Вежбајте решавање задатака у ситуацијама што сличнијим самом тесту
- Наспавајте се довољно ноћ пред тест
- Избегавајте разговор са ученицима који нису довољно припремљени и који шире негативне вибрације
- Размишљајте позитивно о тесту, као о прилици да покажете колико сте научили
- Не учите непосредно пре теста. Опустите се и радите нешто „десето“
- Поједите неко свеже воће и поврће јер то смањује стрес, избегавајте фабрички обрађену храну са пуно соли, шећера, зачина

Током теста пробајте да се придржавате следећих савета:
-    Ако можете да бирате, седите на неком добро осветљеном месту, где су најмање шансе да вас ометају други ученици
-    Имајте са собом воде, жваћите жваку ако је дозвољено и ако вас то опушта
-    Слободно постављајре питања односно тражите помоћ од наставника
-    Читајте упутства пажљиво
-    Пробајте да добро испланирате време за рад
-    Не трчите кроз тест, већ радите оптималним темпом, размишљајте о задатку пред собом, идите корак по корак
-    Ако се закочите, прескочите то питање и идите даље, најбоље на неко лакше питање. Ако је задатак са есејским
питањима, почните да одговарате на било које, то може да „окине“ појављивање одговора на то и на сва остала питања
-    Не паничите кад други ученици почну да предају своје радове
-    Не размишљајте о страху, већ о томе шта треба да радите. Не покушавајте да искорените страх, већ га држите под контролом
-    Направите кратку паузу и урадите вежбе затезања и опуштања мишића у различитим деловима тела, а онда узмите неколико дубоких удисаја затворених очију
-    Покушајте да умирите себе говорећи себи нешто попут: Овај писмени није најважнија ствар. Буићу смирен, опуштен. Ја знам ово, учио сам.
-    Покушајте да замислите неку умирујући сцену (као да сте крај мора или на планини)
-    Избегавајте мисли о томе како нисте довољно паметни, како не знате градиво довољно добро, како нисте способни да будете успешни на тестовима
Након писменог задатка се осврните уназад и покушајте да научите нешто из тог искуства. Излистајте оно што се показало делотворним у смањењу анксиозности и држите се тога убудуће. Можда то буду ситнице, али су важни делићи будућих успеха.

Ипак, ако и поред свих покушака и даље имате проблеме који вам значајно онемогућавају да покажете своје знање, разговарајте са наставницима и упознајте их са својим проблемом. Можда ће бити у могућности да процене ваше знање и на неке друге начине.

Аутор: Дејан Станковић
преузето са МИНГЛ-а