Интервју са Милошем Белчевићем

Белчевић Милош, ученик првог разреда Угоститељско-туристичке школе, смер туристички техничар, учествовао је на овогодишњем литерарном конкурсу „Дани поезије Гордана Брајевић“ који је окупио ученике из средњих школа широм Србије, Македоније, Мађарске, Румуније, Црне Горе и Републике Српске. Конкурс се традиционално одржава у Алексинцу, под медијским покровитељством компанје „Новости“, а ове године је пристигао рекордан број радова, нешто више од 2 500. Милош је својом песмом „Пешчани сат“ освојио III место.

- Милоше, можеш ли нам рећи о чему говори твоја песма?
- Песма говори о пролазности и нестајању свега што нас окружје, па и нас самих, о томе како је све осуђено на пропаст у својој тужној, краткој егзистенцији.

- Да ли си раније учествовао на литерарним конкурсима и да ли си био награђиван?
- Да. Издојио бих II место на савезном такмичењу „Лимске вечери поезије“ у Прибоју и III место на такмичењу „Извор живе речи“ у Коларима. Конкурс „Лимске вечери поезије“ обухватао је Србију и Црну Гору, док је „Извор живе речи“ отприлике покривао бившу Југославију. Обе награде добио сам 2007. године, у осмом разреду основне школе.

- Како си се осећао када си чуо за свој нови успех, освајање III места на литерарном конкурсу „Дани поезије Гордана Брајевић“?
- Био сам врло срећан, посебно због тога што је ово такмичење било за ученике средњих школа, од првог до четвртог разреда, а ја сам тек први разред. Био сам помало изненађен самом величином овог конкурса, нисам очекивао да је оволико велик...

- Сазнали смо да би на јесен требало да ти изађе прва збирка песама, реци нам нешто више о томе.
- На јесен, библиотека „Љубиша Р. Ђенић“ из Чајетине издаје моју прву збирку песама под називом „Врећа за снове“. Рецензију је урадила Мирјана Стакић, а промоција збирке биће за време „Ћупових дана“.

- Да ли се поред поезије бавиш и писањем прозе?
- Да, али за сада за своју душу...

- Када си почео да се бавиш писањем?
- Писањем се бавим од малена, међутим, озбиљно сам почео да се бавим писањем негде у седмом разреду основне школе.

- Да ли пишеш по узору на неког песника?
-  Не. Сматрам да једино сами можемо наћи одговоре на питања смисла сопственог битисања, као и да морамо наћи свој пут, а следећи туђе стопе, само ћемо изгубити себе.

- Твој омиљени песник је?
- Никако не могу да се одлучим између Диса и Пандуровића.

- Коју врсту литературе највише волиш да читаш?
- Разне романе, као и збирке песама, једном речју све...

- Шта те занима поред књижевности? Шта би волео да студираш?
- Волим да цртам...Волео бих да упишем филозофију.

- Смисао твог живота је?
- Трагање за смислом. На жалост, мислим да никада заиста нећемо пронаћи оно за чиме трагамо.

- Милоше, хвала ти на овом разговору. Желимо ти пуно успеха у писању и у школи!
- Хвала теби на времену издвојеном за мене.

Пешчани сат

Ти ниси попут других сатова, у своме ћутању, сведок си пропадања...
Tвоја срж полако се троши,
док гледам те,
немо признам себи,
сваким зрном ближи сам крају...

Ти ниси попут сунчаних сатова,
ти не показујеш само светле дане,
ти бројиш бол што се у теби скупља вековима,
ти бројиш моје сузе,
а твој свет, као и мој, изврнут наглавачке,
пропада све више и више...

У теби је заробљена пустиња врела,
у теби она цвили и шкрипи,
у теби она пропада у себе,
у теби она не може да дише,
а негде доле, у дубини,
видим да постаје ми хумка...

Ти ниси попут других сатова,
у своме ћутању, сведок си пропадања...

Милош Белчевић I 4